Teško je napisati prikaz kakav ova knjiga zaslužuje, a još teže naći ugao koji će najbolje prenijeti njenu suštinu, jer unaprijed znate da je nemoguće čak i dotaknuti sve njene dimenzije i komponente, ali da pomenem tri:

• istorijska, jer se bavi ubistvom Lava Trockog i kroz tu dimenziju dobijate zaista impresivno dokumentovane podatke o sukobu, izgnanstvu, procesu, pratećim ubistvima i zakulisnim radnjama.
• politička, ali nije samo kritika jednog sistema i jednog diktatora, ona se bavi i odnosima sila i time kako obezbjeđivanje minimuma postaje izazov kad se nađe u sukobu sa višim interesima i imperativom „ne zamjeriti se“.
• psihološka, jer su moralne dileme vezivno tkivo svih strana priče.

Ove tri komponente su ispričane kroz tri različita ugla: žrtve, ubice i slučajnog, naknadnog, aktera kome je dato da priču ispriča. Usudila bih se da kažem da mi je ovaj treći ugao najbolji, ali su priče toliko isprepletene i toliko se dopunjuju da vam se na kraju čini da ništa nije ostalo a da nije dotaknuto.

Ako bih išla korak dalje u pokušala da vam knjigu dočaram kroz ključne riječi, to bi izgledalo ovako:

Revolucija: u revoluciju ulazite spremni da žrtvujete sve, djecu i porodicu i sami život, samo ne svoje ideale. Mogu vas poraziti, ali vas ne mogu slomiti dok god vas nisu ućutkali (tako tužno aktuelno).  

Razočaranje: od autokrate prognani, od naroda izdani, od revolucije odbačeni, ostaje vam samo da se pitate da li ste sebe (i sve) žrtvovali ni za šta (Dostojevski).

Kajanje:  jedno je „izjedanje“ i kajanje kada, osim što ste ubili pa se pitate da li to može u bilo kojim okolnostima biti opravdano, niste sigurni da je ubistvo bilo zarad ideala i ispravnog cilja, ja bih dodala i kajanje zbog prevare i kada zbog hormona i nagona povrjeđujete ono što vam je najvrjednije, a uz to se pitate da li su ljubav ili seks uopšte dozvoljeni u uslovima kada čekate vijesti o smrti sopstvene djece.

Frida: Nije ni prevarena, ni ljubavnica, ni sa nedostacima, ona je jedinstvena uvijek i zauvijek.

Psi: iako na prvi pogled mislite da je Trocki čovjek koji voli pse, to može biti i Ivan pripovjedač, može biti i Ramon/Lopes, ali ta simbolika vezanosti za životinju me podsjetila na nedavni masakr na Cetinju i psa koji sjedi i čeka i gotovo plače. Ljubav psa i čovjeka je u ovoj knjizi tako divno opisana, ali meni nejemotivniji pasus u prvom poglavlju kojim Ana ulazi u Ivanov život. Neću se truditi da vam opišem, očekujem da sami pročitate.

Za kraj, Padura je majstor pera i ova priča je toliko dobro ispričana da ćete sigurno dugo misliti o njoj.